Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ЈОВИН Бранислав (Оџаци, 1935)
Студирао у Београду (1954-60). Запослен у Урбанистичком заводу града Београда (1960-1970) и Дирекцији за реконструкцију и изградњу града Београда (1970 до 2002), као руководилац пројекта “Метро Београд”.
Дела: Зграда Скупштине општине Нови Београд (1961, 1973, са С.Максимовићем); Пројекат и реализација Брзе градске саобраћајнице (“Аутопут”) од Бежаније до Аутокоманде са седам денивелисаних раскрсница, “Мостар” на четири саобраћајна нивоа (1961-1970. са Ј. Катанићем); Зграда Урбанистичког завода Београда (1970); Студија техничко економске подобности београдског метроа (Сектор за метро - 1973 -1977); Пројекат 12 Метро станица Прве етапе (1978-1982); Пројекат и реализација уређења слободних површина “Сава центра” (1977); Пројекат и реализација пешачких улица - Кнез Михаилова (1987), Обилићев венац и део Трга републике (1988), део Змај Јовине (1996), део Рајићеве (2005), Пројекат и реализација уређења Трга ослобођења и улице Победе у Нишу (1990-1993, са С. Темеринским и М.Јовин); Пројекат и реализација дела пешачке зоне у Зајечару (1993-1994); Чесма на трагу Св. Миховила - Херцег Нови (2001); Чесма у улици Јована Дучића - Требиње (2002); Пројекат и реализација пешачке зоне Брчко Дистрикта (2004-2007. С. Темерински и С. Ђерфи).
Општа лит.: Изложба, 1968; Маневић, 1972, 33; Белоусов, 1973, 161; 178-179; Митровић, 1975, 74-77, 90-91; Стојановић, Мартиновић, 1978, 75, 233, 238; ЛЕЈ, 1984, 706; Миленковић, 1987, 57, 183; Штраус, 1991, 78-79, 99; Бркић, 1992, 248-251, 302-309.