Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ЖИВАНОВИЋ Душан (1853, Сента - 1937, Београд)
Студирао у Бечу (Уметничка академија, класа проф Теофила Ханзена). Запослен у Министарству грађевина (1878 до пензионисања 1924).
Најзначанија Живановићева дела припадају кругу Ханзенових идеја о вредностима византијског градитељског наслеђа. Као и други Ханзенови следбеници (Ивачковић, Илкић, Николић) схватао је византијско наслеђе на академичан начин, као формулу коју треба строго поштовати. Остварио је неколико монументалних црквених објеката међу којима је највише хармоније у Цркви у Трстенику (пре 1909).
З.Маневић
Дела: Зграда Главне контроле и Државног савета на углу ул. Кнеза Милоша и Адмирала Гепрата (1889, касније дограђена); Црква св. Петра и Павла у Јагодини (атрибуција несигурна); Црква св. Ђорђа у Крушевцу (1904); Зграда Треће београдске гимназије у Његошевој ул. (1906, Д.Ђорђеви}, Д.Живановић); Зграда Ваљевске гимназије (око 1906, Д.Ђорђевић, Д.Живановић); Зграда Основне школе у Алексинцу (поч. 20.в., Д.Ђорђевић, Д.Живановић); Зграда Основне школе у Прокупљу (поч. 20.в., Д. Ђорђевић, Д.Живановић); Црква у Бадњеву (1909); Сопствена кућа у Ул. војводе Миленка 19 (1925); Црква у Бањалуци (1925-29, порушена у Другом светском рату).
Општа лит.: Шематизам, 1892-1912; Изложба, 1912, 44; Стојановић, 1912, 17; Шематизам, 1914; Н.Несторовић, 1937, 77, 80; Б.Несторовић, 1954, 171; Мамбриани, 1969, 53; Б.Несторовић, рук., 341, 361, 376-377, 383, 386-387, 428, 432, 441, 462, 531, 539, 544-547, 553, 559-561, 573-574; Маневић, 1972, 36, 79; Гордић, 1972, 142; Б.Несторовић, 1973, 345, 350; Б. Несторовић, Преглед, 1974, 142-144, 147, 151-153, 156, 158, 161; Кадијевић, 1997, 7, 38, 43, 58-60, 62, 65, 73, 80, 82, 88-89, 103-104, 116, 118, 125-128, 135, 138, 207, 220, 224-225.