Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ДАМЈАНОВ Андрија

(1813, Папради{те - 1878, Велес)

Најпознатији македонски градитеq у

19. веку. Поти~е из познате уметни~ке

породице Рензовци. Бавио се прете`но

сакралном архитектуром, али и гра|еwем

профаних објеката.

Дела: Црква св.Јована у Кратову (1836);

Црква св.Пантелејмона у Велесу (1840);

Црква св.Николе у Куманову (1843); Велика

црква у манастиру св.Јоакима

(1845); Црква Успеwа св.Богородице у

[типу (1850); Црква св.\ор|а у Смедереву

(1855); Саборни храм у Ни{у (1857

- 72); Црква Св.Тројице у Новој Варо{и

(1857-73); Православна црква св.Богородице

у Сарајеву (1863 - 68); Православна

црква Св.Тројства у Мостару (1873).

  Б.Несторови}, рук., 272-280, 284, 322,

536; Б.Несторови}, Преглед, 1974, 145,

150-152; ЛЕЈ, 1984, 291; Кадијеви},

1997, 14-24.

  М.С.Филипови}, Андреја Дамјанови~

из Велеса, Зограф и неимар (око 1813-

1878), Музеји, кw.2, Београд 1949, 33-

35; А.Василиев, Б†лгарски в†зро`денски

маíстори, СофиÔ 1965, 146-170, 179-

180; Крум Томовски, Мајстор Андреја

Дамјанов, Скопје 1966; М. Ракоција, Манастири

и цркве града Ни{а, Ни{ 1998,

38-39, 109-111; Александар Кадијеви},

Ецхоес оф Медиевал Арцхитецтуре ин тхе

Wорк оф тхе Мастер Буилдер Андреја

Дамјанов, Зограф, бр.27, Београд 1998-

1999, 167-176.