Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
ДАМЈАНОВ Андрија
(1813, Папради{те - 1878, Велес)
Најпознатији македонски градитеq у
19. веку. Поти~е из познате уметни~ке
породице Рензовци. Бавио се прете`но
сакралном архитектуром, али и гра|еwем
профаних објеката.
Дела: Црква св.Јована у Кратову (1836);
Црква св.Пантелејмона у Велесу (1840);
Црква св.Николе у Куманову (1843); Велика
црква у манастиру св.Јоакима
(1845); Црква Успеwа св.Богородице у
[типу (1850); Црква св.\ор|а у Смедереву
(1855); Саборни храм у Ни{у (1857
- 72); Црква Св.Тројице у Новој Варо{и
(1857-73); Православна црква св.Богородице
у Сарајеву (1863 - 68); Православна
црква Св.Тројства у Мостару (1873).
Б.Несторови}, рук., 272-280, 284, 322,
536; Б.Несторови}, Преглед, 1974, 145,
150-152; ЛЕЈ, 1984, 291; Кадијеви},
1997, 14-24.
М.С.Филипови}, Андреја Дамјанови~
из Велеса, Зограф и неимар (око 1813-
1878), Музеји, кw.2, Београд 1949, 33-
35; А.Василиев, Б†лгарски в†зро`денски
маíстори, СофиÔ 1965, 146-170, 179-
180; Крум Томовски, Мајстор Андреја
Дамјанов, Скопје 1966; М. Ракоција, Манастири
и цркве града Ни{а, Ни{ 1998,
38-39, 109-111; Александар Кадијеви},
Ецхоес оф Медиевал Арцхитецтуре ин тхе
Wорк оф тхе Мастер Буилдер Андреја
Дамјанов, Зограф, бр.27, Београд 1998-
1999, 167-176.