Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА (2008)
ВУКАЈЛОВИЋ Слободан (1934, Никшић - 2006, Никшић)
Студирао у Београду (дипл. 1961). Докторирао у Кракову, Пољска (1978). Запослен у Одељењу за комуналне послове Општине Никшић (1961-63), Заводу за урбанизам и пројектовање, Никшић (1963-74), Бироу за пројектовање и технолошки развој ГП “Црна Гора” (1974 - 78), Универзитету Црне Горе на Филозофском факултету и Грађевинском факултету (1978 до пензионисања).
У поезији - сонету, десетерцу и др. песници полазе од задатих карактера, које су изабрали да их прате у стваралачком чину. Тако је и Вукајловић полазио од хексагоналне мреже и у архитектури и у животу, коју је, потом, пробраним инспирацијама преиспитивао, адаптирајући се изграђеном вештином и вољом. Упорно је нудио та решења и у случајевима кад их инвеститори нису тражили, кад су га упућивали на ортогоналну мрежу, у којим случајевима је, преусмерен од њих, трагове хексагона невољно задржао само на споредним садржајима и секундарној архитектури. Трудио се да тај ДНК-а бар у најмањој мери заступи. Али, било је и других слуајева - да се хексагон, кад је успешно употребљен, појачано тражи, у којим примерима може, као и свака добра роба, да се извезе.
Вероватно да је Слободан Вукајловић био први архитекта у оној Југославији који је “извезао”, и то у Италију, као брушен дијамант, обрађен хексагон и још шта уз њега са свог Мотела “Јастреб”, изведеног на брду Требјеса у Никшићу. Послије посете том мотелу, италијански индустријалац, произвођач приколица за теретна возила, више се није могао одвојити од њега. Рачунао је да у Италији има све, сем то. Вукајловић је за њега пројектовао Мотел “Grotta Regina” (1974.), који је изведен на обали мора у Барију. У Барију је по његовом пројекту изведен и Водоторањ са баром. Он је био везан за хексагон, као што је Илија Шћепановић највише употребљавао квадрат. Ствараоци таквог опредељења у томе налазе додатан изазов, а посебно дисциплиновање правца пружања зидних платна, комуникација, конструкције са, рекло би се, у знатном виду редуцираним простором и изборима за обликовање, заокружено језгровитим изразом.
Слободан Вукајловић је и у научноистраживачким радовима полазио од тога да је хексагон рационалнији и искоришћенији од других облика - пригоднији за човека. Примере заснованости тог облика налазио је како у живом тако и у неживом што нас окружује. За све који су тада пројектовали над хексагоналном мрежом то је добрим делом било као рани облик дозвољеног бунта против тада владајућег често бездушног конструктивизма.
Хексагон је чистотом својом, по истом принципу, морао бити урачунат у дисциплиноване, али не увек и у одабиране. Хексагон је са собом носио разуђену фасаду, као последицу, а не додатак. То је била формула за место у дугом реду, из којег је требало изаћи. Мотел “Јастреб” на Требјеси (1971) уистину асоцира на птицу снажно замахнутих крила, фиксираног погледа очима датим у назнакама, у поступку који је изведен без банализација, са дистанцом идентитета. Мотел се, полазећи од хексагоналне основе, правим плесом кровних равни, ритмички своди у једну тачку. Све се то са прве преводи на другу, исто толико снажну асоцијацију, у којој кров подсећа на врхове околних брда. То је остварено продуховљеном стилизацијом, где засебним путањама, а прихваћеним редом, према истом циљу иду и мале, и велике кровне површи, које, рекло би се, полазе са земље - као да је све поткровље, у чему је дата мера - да то не буде то. Овај објекат, на тако истакнутом месту, са потпуно искоришћеном приликом у обликовању, одмах по изградњи постао је један од знакова препознавања града, којег туристи нису заобилазили.
А.Маркуш
Остала дела: Споменик палим борцима на Капином пољу (1969); Капела на гробљу у Никшићу (1969); Стадион малих спортова (1970); Дечији вртић, Никшић (1971, републичка Борбина награда за архитектуру); Стамбена зграда у Улици сердара Шћепана, Никшић (1972); Католичка црква, Никшић (1973); Инвестициона банка, Никшић (1974); Спомен дом, Богетићи (1990).
Библ.: Хексагонални систем у архитектури, изд. “Универзитетска ријеч”, Никшић 1984, 1-194.