Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ВУЈИЦА Весна

(1942, Цетиње)

Студирала у Београду (1961-68). Запослена у бироу “Kovacevic & Strauss” у Адис Абеби, Етиопија (1968-69), у предузећу “Индустријаимпорт инжењеринг - Беоплан” (1970-1991), у предузећу “Meditrade” (1991-94) а потом самостални аутор до данас.

Архитектонско дело гради у постмодерном дискурсу као експеримент и алтернативни вишезначни амбијент са претпоставком испуњења практичних и културних потреба корисника. Идејни план дела заснива на гешталт (Gestalt) теорији. Креативни поступак Весне Вујице одликује се спонтаним, гестуалним и брзим пројектовањем коме претходи сагледавање проблема са психолошко-естетског становишта. Сублимацијом специфично женских особина постиже рационални облик.

У свом главном делу АТЦ Жарково (1975-77) ограничавајуће технолошке услове обликовно претвара у симбол комуникација. Сарађује са сликарима у покушају обнове уметности (Изложба “Вертикална уметност”, 1981), што је посебно присутно у ликовној презентацији њених радова. Урбанистички пројекти имају ноту футуристичког и визионарског (Ресник, исечак линеарног града, “Пут носталгије будућности”, 1975). Код ентеријера остварује сликовитост и симболичност (“Златна лађа”, 1984). Осим архитектонског, урбанистичког и ентеријерског пројектовања бави се сценографијом и дизајном.

Љ.Милетић Абрамовић

Остала дела: Породичне куће у низу на Цераку, Београд (1972, Р.Зековић, В.Вујица); Тераса звезданих боја (1981- 82, пројекат); Соларни центар (1980, пројекат); Мотел “Исток” крај Приштине (1983); Центар за социјални рад у Водоводској ул. у Београду (1985-1990); Доградња Завода за израду новчаница у Топчидеру (1994); Пословно-рекреативни центар Народне Банке Југославије у Топчидеру (1995); Зграда Банке “Столичнаја” у Москви (1996, реконструкција и ентеријер); Породична вила на Авали (1997).

Општа лит.:  Салон, 1978, 98-99; Салон, 1979, 74-75; Салон, 1981, 86; Салон, 1984;

Остала лит.: Миленковић, 1987, 89, 107; Штраус, 1991, 100-101; Вујић 2002, 72 73.