Извод из треће издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
АЈВАЗ Бранко
(1920, Будимпешта - 1993, Београд)
Студирао на Поморској академији у Котору пред Други светски рат, затим
на Архитектонском факултету у Београду (дипл.1953). Живео и радио у
Италији током педесетих година. Током седамдесетих година запослен у Дирекцији за изградњу Београда.
Дела: Теразијски тунел (1968-70); Подземни пешачки пролази код “Албаније” и “Балкана” (1968 - 70, са Ј. Ерцеговац и Р. Радуловићем).
СВЕДОЧЕЊЕ СУПРУГЕ ВЈЕРЕ ИЗ 1996 ГОДИНЕ
Супруга Вјера Ајваз, Дрварска 18 (умрла крајем деведесетих година). Дела: Стаклена зграда на Дорћолу (изграђена пре Сава центра); ентеријер објекта “Б” у комплексу Сава центра, ентеријер Титовог кабинета. Радио у Заводу за изградњу града. Био боем по природи. Умро 9.10.1983
Исказ супруге Вјере Ајваз од 4.11.1996: Рођен је 13.11.1920 у Будимпешти. Мајка Италијанка Филароза Равели. Умро 9.10.1993 (?) у Београду. Ожењен Вјером 1978. године, када је радио у Дирекцији за изградњу и реконструкцију града. Студирао је Поморску академију у Котору, пре Другог светског рата. Студирао уз Сремски фронт, непосредно после рата. Дипломирао 1953 године. Завршио са оценом 9.5. Педесетих година радио десетак година у Италији.
Дела: Теразијски подземни пролаз, зграда ГОШЕ у Ул. 29. новембра (или 27. марта?), Ентеријер објекта “Б” у Сава центру, Ентеријер Титовог комплекса. Конкурс за трг у Ливну. Добијао прве награде на конкурсима.
Писмо Вјере Ајваз од 7.11.1996: Поштовани господине Маневићу, Након нашег телефонског разговора, када сам Вам дала све личне податке које сам поседовала о свом покојном супругу, архитекти Бранку Ајвазу, шаqем Вам и фотографију.
У нади да сам Вам помогла у комплетирању лексикографске јединице у Лексикону српских архитеката 19. и 20. века, срдачно Вас поздрављам с највећим поштовањем
Вјера Ајваз